Географска карта - Преодац (Preodac)

Преодац је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босанско Грахово, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 195 становника.

Овде се налази Момчилова кула.

Преодац је село у општини Босанско Грахово, Kантон 10, Федерација БиХ, западни дио Босне и Херцеговине.

Преодац је смјештен у котлини која се протеже сјеверозападно у односу на само подножје Шатор планине. Са сјеверозападне стране ограничавају га крајњи обронци планине Јадовник.

По Јовану Цвијићу у питању је Било — широко заравњен планински ланац ограничен крашким пољима динарског пружања — Гламочким, Граховским и Ливањским пољем. Са овог планинског Била диже се гребен са оштрим врхом и голим, стрмим странама, пирамидалног облика по чему је читава планина добила име.

Са врха Великог Шатора пружа се поглед на околне планине западне Босне: на сјеверу Јадовник, Клековача, Луњевача, Срнетица, на западу вијенац Динаре, Виторог и Цинцар. За лијепог времена на југозападу може се видјети и Јадранско море.

На планини Шатор налази се и прекрасно горско око Шаторско језеро, ледничког поријекла, које читавој планини и окружењу даје посебан печат. У самом селу налази се и вјештачко језеро изграђено почетком 1980-их на Шаторском и потоку Параџиковац, код ливадског дијела званог Куботовина. Ово језеро је некада било лијепо и приступачно, изузетно погодно за риболов поточне пастрмке и клена, а сада усљед неодржавања се забарило и обрасло дрвенастом вегетацијом.

Преоцу су непосредно сусједна села: Велико Тичево, Мало Тичево, Подић, Црни врх, Роре, Поповићи, Нуглашица, Пеуље, Маринковци. Преодац је због велике надморске висине типично планинско мјесто, чију климу карактеришу дуге и оштре зиме са високим сњеговима, и краћа остала годишња доба. Ова чињеница утицала је и на распоред послова и радова, врсте култура које су се узгајале, животиња које су се држале (у овим крајевима се за стоку колоквијално говорило "благо"), архитектуру и начин грађења кућа и помоћних објеката (основни материјали су камен и дрво) и на крају и природу и карактерне особине самог становништва. Земља није превише плодна и не омогућава интензивну пољопривреду, најчешће су то ливаде и пашњаци (који дају изванредно сијено као предуслов за квалитетну исхрану и испашу стоке).

Каректеришу га питоме ливадске области испресјецане многобројним планинским поточићима који извиру из више од 360 врела по којима је Преодац надалеко чувен. У кишним прољетним и јесењим периодима осим ових 360 врела и извора који су активни током цијеле године, укажу се још небројени мали и велики извори. Тада цијело село зна бити скоро па непроходно од велике воде. Зато се претпоставља да и само име Преодац долази од — преводити, прелазити преко воде.

Средишње ливадске области уоквирене су падинама Шатор планине обраслим богатом црногоричном вегетацијом смрче, јеле и бора. Такође на падинима планине је и богата бјелогорична популација букве, храста, липе, брезе... У самом селу, водени токови су обрасли врбом, ракитама, тополама и сличном вегетацијом.